Prof. dr Stefan Milojević, univerzitetski profesor, pomoćnik direktora za akreditaciju i spoljašnju proveru kvaliteta i šef Kabineta direktora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT), dao je intervju za portal Srbija Danas, u kojem je govorio o budućnosti visokog obrazovanja, značaju kontinuiranog usavršavanja i novim mogućnostima profesionalnog razvoja kroz kratke programe studija i mikrokredencijale.
U intervjuu objavljenom 12. oktobra 2026. godine, prof. dr Stefan Milojević ukazao je na značajne promene koje savremene tehnologije, digitalizacija i veštačka inteligencija donose obrazovnom sistemu i tržištu rada, naglašavajući da sticanje fakultetske diplome predstavlja važan temelj, ali ne i završetak procesa obrazovanja.
Prema njegovim rečima, brzina tehnoloških i društvenih promena zahteva novi pristup profesionalnom razvoju, u kojem kontinuirano sticanje znanja i unapređivanje kompetencija postaju neophodni tokom čitavog radnog veka.
Milojević je istakao da dodatno obrazovanje ne treba posmatrati samo kao individualnu ambiciju zaposlenih, već i kao važan element razvoja institucija, kompanija i društva u celini. Ulaganje u znanje doprinosi kvalitetnijem obavljanju poslova, većoj profesionalnoj sigurnosti i sposobnosti organizacija da odgovore na savremene izazove.
Kratki programi studija i mikrokredencijali kao nova mogućnost profesionalnog razvoja
Poseban deo intervjua prof. dr Stefan Milojević posvetio je kratkim programima studija i mikrokredencijalima, koji predstavljaju fleksibilne oblike obrazovanja namenjene sticanju novih i unapređivanju postojećih stručnih kompetencija.
Kako je objasnio, ovi programi omogućavaju zaposlenima da steknu konkretna, praktično primenljiva znanja bez potrebe da ponovo prolaze kroz celokupan ciklus formalnog obrazovanja.
Kratki programi studija usmereni su na sticanje šireg skupa znanja i veština potrebnih za obavljanje određenih poslova, dok mikrokredencijali omogućavaju ciljano usavršavanje u užim stručnim oblastima.
Milojević je naveo primere njihove primene u finansijskom sektoru, upravljanju projektima, analizi podataka, sprečavanju finansijskih prevara i digitalizaciji administrativnih postupaka.
Na taj način, kako je objasnio, visoko obrazovanje dobija dodatne mogućnosti da odgovori na konkretne potrebe zaposlenih i poslodavaca, uz očuvanje akademskih standarda.
Kvalitet obrazovanja mora ostati osnovni princip
Govoreći o značaju institucionalnog okvira, prof. dr Stefan Milojević posebno je ukazao na važnost obezbeđivanja kvaliteta kratkih programa studija i mikrokredencijala.
U intervjuu je podsetio da je u januaru 2026. godine donet novi pravilnik kojim su dodatno uređeni uslovi, način sprovođenja i verifikacije ovih obrazovnih programa.
Prema njegovim rečima, Nacionalno telo za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju ima važnu ulogu u postupcima verifikacije, kroz koje se procenjuju sadržaj programa, kompetencije nastavnog osoblja, ishodi učenja i uslovi realizacije.
Milojević je naglasio da fleksibilniji oblici obrazovanja ne smeju podrazumevati niže standarde kvaliteta, već da upravo jasno definisani kriterijumi i pouzdani postupci provere predstavljaju osnov poverenja u stečena znanja i izdate sertifikate.
Ulaganje u znanje zaposlenih predstavlja ulaganje u budućnost organizacije
Značajan deo razgovora bio je posvećen ulozi kompanija, institucija i javnog sektora u podsticanju profesionalnog usavršavanja.
Prof. dr Stefan Milojević ukazao je na činjenicu da kvalitet ljudskih resursa predstavlja jedan od ključnih faktora uspešnosti svake organizacije.
Prema njegovom viđenju, poslodavci bi trebalo da razmišljaju ne samo o kompetencijama kojima zaposleni trenutno raspolažu, već i o znanjima koja će im biti potrebna u budućnosti.
Kratki programi studija i mikrokredencijali mogu doprineti planskom razvoju zaposlenih, unapređenju poslovnih procesa i efikasnijem prilagođavanju promenama u poslovnom okruženju.
Posebno je naglasio značaj dostupnosti kontinuiranog obrazovanja svim kategorijama zaposlenih, nezavisno od toga da li obavljaju rukovodeće, stručne, administrativne ili operativne poslove.
Srbija treba da prati evropske obrazovne tokove
U razgovoru za Srbija Danas, Milojević se osvrnuo i na evropske trendove u oblasti celoživotnog učenja, posebno na razvoj mikrokredencijala kao dodatnog načina sticanja i potvrđivanja profesionalnih kompetencija.
Podsetio je da je Savet Evropske unije 2022. godine usvojio preporuku o evropskom pristupu mikrokredencijalima, čime je dodatno prepoznat njihov značaj za profesionalni razvoj i zapošljivost.
Prema njegovom mišljenju, za Srbiju je važno da prati relevantne evropske principe, istovremeno vodeći računa o kvalitetu i specifičnostima domaćeg sistema visokog obrazovanja.
Milojević je ukazao i na potrebu snažnijeg povezivanja visokoškolskih ustanova sa privredom i javnim sektorom, kako bi se razvijali obrazovni sadržaji koji imaju jasnu praktičnu primenu, ali istovremeno zadržavaju dugoročnu akademsku i društvenu vrednost.
Diploma je temelj, ali učenje traje čitavu karijeru
Zaključujući razgovor, prof. dr Stefan Milojević poručio je da profesionalni razvoj ne mora nužno podrazumevati promenu radnog mesta ili napredovanje na rukovodeću poziciju, već i unapređenje kvaliteta rada, sticanje veće samostalnosti i bolje razumevanje savremenih tehnologija.
Njegova ključna poruka jeste da formalno obrazovanje predstavlja osnovu za profesionalni razvoj, ali da spremnost na stalno učenje i prilagođavanje novim okolnostima određuje sposobnost pojedinca da odgovori na izazove budućnosti.
Intervju prof. dr Stefana Milojevića otvara važna pitanja o daljem razvoju visokog obrazovanja u Srbiji, ulozi obrazovnih institucija u savremenom društvu i značaju izgradnje sistema koji omogućava kontinuirano sticanje znanja tokom čitavog profesionalnog života.
Kompletan intervju prof. dr Stefana Milojevića za portal Srbija Danas, pod naslovom „Diploma je temelj, ali znanje mora da se nadograđuje tokom čitave karijere“, objavljen 12. oktobra 2026. godine, dostupan je na sledećem linku: