Проф. др Стефан Милојевић, универзитетски професор, помоћник директора за акредитацију и спољашњу проверу квалитета и шеф Кабинета директора Националног тела за акредитацију и обезбеђење квалитета у високом образовању (НАТ), дао је интервју за портал Србија Данас, у којем је говорио о будућности високог образовања, значају континуираног усавршавања и новим могућностима професионалног развоја кроз кратке програме студија и микрокреденцијале.
У интервјуу објављеном 12. октобра 2026. године, проф. др Стефан Милојевић указао је на значајне промене које савремене технологије, дигитализација и вештачка интелигенција доносе образовном систему и тржишту рада, наглашавајући да стицање факултетске дипломе представља важан темељ, али не и завршетак процеса образовања.
Према његовим речима, брзина технолошких и друштвених промена захтева нови приступ професионалном развоју, у којем континуирано стицање знања и унапређивање компетенција постају неопходни током читавог радног века.
Милојевић је истакао да додатно образовање не треба посматрати само као индивидуалну амбицију запослених, већ и као важан елемент развоја институција, компанија и друштва у целини. Улагање у знање доприноси квалитетнијем обављању послова, већој професионалној сигурности и способности организација да одговоре на савремене изазове.
Кратки програми студија и микрокреденцијали као нова могућност професионалног развоја
Посебан део интервјуа проф. др Стефан Милојевић посветио је кратким програмима студија и микрокреденцијалима, који представљају флексибилне облике образовања намењене стицању нових и унапређивању постојећих стручних компетенција.
Како је објаснио, ови програми омогућавају запосленима да стекну конкретна, практично применљива знања без потребе да поново пролазе кроз целокупан циклус формалног образовања.
Кратки програми студија усмерени су на стицање ширег скупа знања и вештина потребних за обављање одређених послова, док микрокреденцијали омогућавају циљано усавршавање у ужим стручним областима.
Милојевић је навео примере њихове примене у финансијском сектору, управљању пројектима, анализи података, спречавању финансијских превара и дигитализацији административних поступака.
На тај начин, како је објаснио, високо образовање добија додатне могућности да одговори на конкретне потребе запослених и послодаваца, уз очување академских стандарда.
Квалитет образовања мора остати основни принцип
Говорећи о значају институционалног оквира, проф. др Стефан Милојевић посебно је указао на важност обезбеђивања квалитета кратких програма студија и микрокреденцијала.
У интервјуу је подсетио да је у јануару 2026. године донет нови правилник којим су додатно уређени услови, начин спровођења и верификације ових образовних програма.
Према његовим речима, Национално тело за акредитацију и обезбеђење квалитета у високом образовању има важну улогу у поступцима верификације, кроз које се процењују садржај програма, компетенције наставног особља, исходи учења и услови реализације.
Милојевић је нагласио да флексибилнији облици образовања не смеју подразумевати ниже стандарде квалитета, већ да управо јасно дефинисани критеријуми и поуздани поступци провере представљају основ поверења у стечена знања и издате сертификате.
Улагање у знање запослених представља улагање у будућност организације
Значајан део разговора био је посвећен улози компанија, институција и јавног сектора у подстицању професионалног усавршавања.
Проф. др Стефан Милојевић указао је на чињеницу да квалитет људских ресурса представља један од кључних фактора успешности сваке организације.
Према његовом виђењу, послодавци би требало да размишљају не само о компетенцијама којима запослени тренутно располажу, већ и о знањима која ће им бити потребна у будућности.
Кратки програми студија и микрокреденцијали могу допринети планском развоју запослених, унапређењу пословних процеса и ефикаснијем прилагођавању променама у пословном окружењу.
Посебно је нагласио значај доступности континуираног образовања свим категоријама запослених, независно од тога да ли обављају руководеће, стручне, административне или оперативне послове.
Србија треба да прати европске образовне токове
У разговору за Србија Данас, Милојевић се осврнуо и на европске трендове у области целоживотног учења, посебно на развој микрокреденцијала као додатног начина стицања и потврђивања професионалних компетенција.
Подсетио је да је Савет Европске уније 2022. године усвојио препоруку о европском приступу микрокреденцијалима, чиме је додатно препознат њихов значај за професионални развој и запошљивост.
Према његовом мишљењу, за Србију је важно да прати релевантне европске принципе, истовремено водећи рачуна о квалитету и специфичностима домаћег система високог образовања.
Милојевић је указао и на потребу снажнијег повезивања високошколских установа са привредом и јавним сектором, како би се развијали образовни садржаји који имају јасну практичну примену, али истовремено задржавају дугорочну академску и друштвену вредност.
Диплома је темељ, али учење траје читаву каријеру
Закључујући разговор, проф. др Стефан Милојевић поручио је да професионални развој не мора нужно подразумевати промену радног места или напредовање на руководећу позицију, већ и унапређење квалитета рада, стицање веће самосталности и боље разумевање савремених технологија.
Његова кључна порука јесте да формално образовање представља основу за професионални развој, али да спремност на стално учење и прилагођавање новим околностима одређује способност појединца да одговори на изазове будућности.
Интервју проф. др Стефана Милојевића отвара важна питања о даљем развоју високог образовања у Србији, улози образовних институција у савременом друштву и значају изградње система који омогућава континуирано стицање знања током читавог професионалног живота.
Комплетан интервју проф. др Стефана Милојевића за портал Србија Данас, под насловом „Диплома је темељ, али знање мора да се надограђује током читаве каријере“, објављен 12. октобра 2026. године, доступан је на следећем линку: