Prof. dr Stefan Milojević, pomoćnik direktora za akreditaciju i spoljašnju proveru kvaliteta i šef Kabineta direktora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT), govorio je u intervjuu za portal Pink.rs o uticaju veštačke inteligencije na tržište rada, budućnost zanimanja, razvoj kompetencija i ulozi visokoškolskih ustanova u savremenom društvu.
U opširnom intervjuu, prof. dr Stefan Milojević ukazao je na to da veštačka inteligencija više nije tehnologija budućnosti, već sastavni deo savremenog poslovnog i obrazovnog okruženja, koji menja način na koji ljudi rade, uče i donose odluke.
Prema njegovim rečima, razvoj veštačke inteligencije ne treba posmatrati isključivo kroz mogućnost nestanka pojedinih zanimanja, već prvenstveno kroz transformaciju postojećih poslova i potrebu za sticanjem novih znanja i veština.
„U mnogim slučajevima neće nestati čitava profesija, već pojedini zadaci koji čine njen sastavni deo“, istakao je Milojević.
Univerziteti imaju ključnu ulogu u pripremi za budućnost
Posebnu pažnju tokom razgovora prof. dr Milojević posvetio je ulozi visokog obrazovanja u uslovima ubrzanog tehnološkog razvoja.
Naglasio je da univerziteti moraju da očuvaju svoju osnovnu misiju – razvoj znanja, nauke, kritičkog mišljenja i stručnosti – uz istovremeno prilagođavanje obrazovnih procesa novim potrebama društva i privrede.
Kako je objasnio, kvalitetno visoko obrazovanje ne podrazumeva samo poznavanje savremenih digitalnih alata, već i sposobnost njihove odgovorne i kritičke primene u konkretnim profesionalnim situacijama.
„Najvažnije je da univerzitet ne obrazuje samo za prvi posao, već da osposobi pojedinca da tokom čitave karijere može da uči, prilagođava se i preuzima složenije profesionalne odgovornosti“, poručio je Milojević.
Standardi kvaliteta i akademski integritet u digitalnom dobu
Govoreći iz perspektive Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, prof. dr Milojević posebno je naglasio značaj očuvanja i kontinuiranog unapređenja standarda kvaliteta u uslovima digitalne transformacije.
Ukazao je na potrebu da visokoškolske ustanove jasno definišu obrazovne ciljeve, očekivane ishode učenja i načine provere stečenih kompetencija, naročito kada se u nastavnom procesu koriste alati generativne veštačke inteligencije.
Prema njegovom mišljenju, odgovor na tehnološke promene ne treba da bude zabrana korišćenja novih alata, već razvoj odgovorne i transparentne primene, uz puno poštovanje akademskog integriteta.
Posebno je istakao da tehnološki napredak ne umanjuje značaj akreditacije i spoljašnje provere kvaliteta, već dodatno potvrđuje potrebu za sistematičnim praćenjem i unapređenjem kvaliteta obrazovanja.
Znanje, kritičko mišljenje i celoživotno učenje kao preduslovi uspeha
Prof. dr Milojević istakao je da će u narednom periodu posebno biti značajne digitalna pismenost, kritičko mišljenje, stručna kompetentnost, komunikacione veštine i spremnost na kontinuirano usavršavanje.
Govoreći o budućnosti univerzitetske diplome, naglasio je da će njena vrednost sve više zavisiti od kvaliteta znanja i sposobnosti diplomiranih studenata da stečene kompetencije primene u praksi.
U zaključku razgovora poručio je da je najveća greška verovati da će tehnološke promene zaobići pojedinca ili njegovu profesiju.
„Najveća greška bila bi da verujemo da će se promena dogoditi drugima, ali ne i nama.“
Intervju prof. dr Stefana Milojevića predstavlja značajan doprinos razmatranju izazova i mogućnosti koje razvoj veštačke inteligencije donosi visokom obrazovanju, tržištu rada i društvu u celini, uz poseban osvrt na važnost kvaliteta obrazovanja, odgovornosti i kontinuiranog razvoja znanja.
Kompletan intervju dostupan je na portalu Pink.rs: