Проф. др Стефан Милојевић, помоћник директора за акредитацију и спољашњу проверу квалитета и шеф Кабинета директора Националног тела за акредитацију и обезбеђење квалитета у високом образовању (НАТ), говорио је у интервјуу за портал Pink.rs о утицају вештачке интелигенције на тржиште рада, будућност занимања, развој компетенција и улози високошколских установа у савременом друштву.
У опширном интервјуу, проф. др Стефан Милојевић указао је на то да вештачка интелигенција више није технологија будућности, већ саставни део савременог пословног и образовног окружења, који мења начин на који људи раде, уче и доносе одлуке.
Према његовим речима, развој вештачке интелигенције не треба посматрати искључиво кроз могућност нестанка појединих занимања, већ првенствено кроз трансформацију постојећих послова и потребу за стицањем нових знања и вештина.
„У многим случајевима неће нестати читава професија, већ поједини задаци који чине њен саставни део“, истакао је Милојевић.
Универзитети имају кључну улогу у припреми за будућност
Посебну пажњу током разговора проф. др Милојевић посветио је улози високог образовања у условима убрзаног технолошког развоја.
Нагласио је да универзитети морају да очувају своју основну мисију – развој знања, науке, критичког мишљења и стручности – уз истовремено прилагођавање образовних процеса новим потребама друштва и привреде.
Како је објаснио, квалитетно високо образовање не подразумева само познавање савремених дигиталних алата, већ и способност њихове одговорне и критичке примене у конкретним професионалним ситуацијама.
„Најважније је да универзитет не образује само за први посао, већ да оспособи појединца да током читаве каријере може да учи, прилагођава се и преузима сложеније професионалне одговорности“, поручио је Милојевић.
Стандарди квалитета и академски интегритет у дигиталном добу
Говорећи из перспективе Националног тела за акредитацију и обезбеђење квалитета у високом образовању, проф. др Милојевић посебно је нагласио значај очувања и континуираног унапређења стандарда квалитета у условима дигиталне трансформације.
Указао је на потребу да високошколске установе јасно дефинишу образовне циљеве, очекиване исходе учења и начине провере стечених компетенција, нарочито када се у наставном процесу користе алати генеративне вештачке интелигенције.
Према његовом мишљењу, одговор на технолошке промене не треба да буде забрана коришћења нових алата, већ развој одговорне и транспарентне примене, уз пуно поштовање академског интегритета.
Посебно је истакао да технолошки напредак не умањује значај акредитације и спољашње провере квалитета, већ додатно потврђује потребу за систематичним праћењем и унапређењем квалитета образовања.
Знање, критичко мишљење и целоживотно учење као предуслови успеха
Проф. др Милојевић истакао је да ће у наредном периоду посебно бити значајне дигитална писменост, критичко мишљење, стручна компетентност, комуникационе вештине и спремност на континуирано усавршавање.
Говорећи о будућности универзитетске дипломе, нагласио је да ће њена вредност све више зависити од квалитета знања и способности дипломираних студената да стечене компетенције примене у пракси.
У закључку разговора поручио је да је највећа грешка веровати да ће технолошке промене заобићи појединца или његову професију.
„Највећа грешка била би да верујемо да ће се промена догодити другима, али не и нама.“
Интервју проф. др Стефана Милојевића представља значајан допринос разматрању изазова и могућности које развој вештачке интелигенције доноси високом образовању, тржишту рада и друштву у целини, уз посебан осврт на важност квалитета образовања, одговорности и континуираног развоја знања.
Комплетан интервју доступан је на порталу Pink.rs: