Валидност факултетских диплома стечених у Србији не зависи од чланства Националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању Србије (Национално акредитационо тело – НАТ) у Европској асоцијацији агенција за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању (European Association for Quality Assurance in Higher Education – ENQA). Познато је да ENQA не врши нострификацију/признавање српских високошколских диплома у земљама Европске уније већ ENIC/NARIC центри тих земаља или њихове одговарајуће високошколске установе у случају наставка школовања. Србија, као кандидат за чланство у Европској унији тежи да усклади свој систем високог образовања и да буде део Европског простора високог образовног (European Higher Education Area – EHEA). Из тих разлога примењујемо Европске стандарде квалитета (European Standards and Guidelines for Quality Assurance in the European Higher Education Area – ESG), које високошколске установе и њихови студијски програми морају да испуне да би били акредитовани. ENQA је заправо асоцијација националних агенција које, да би биле њене пуноправне чланице, морају и саме да испуне одређене стандарде.
Године 2012. бивша Комисија за акредитацију и проверу квалитета (КАПК) изабрана је за пуноправног члана ЕNQА, а 2017. године стављена „под праћење“ са захтевом да се уочени недостаци у примени Европских стандарда у одређеном временском периоду, од две године, исправе.
Да би се отклонили ти недостаци донет је 2017. године нови Закон о високом образовању који је омогућио формирање Националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању као независног тела у институционалном, финансијском, административном и стручном смислу.
Национално акредитационо тело, као правни следбеник бивше Комисије за акредитацију и проверу квалитета (КАПК), наследило је статус пуноправног члана „под праћењем“, а тиме и обавезу да отклони уочене недостатке у примени Европских стандарда квалитета због којих је бивша Комисија за акредитацију стављена под праћење. Промењени су правилници и стандарди који су омогућили формирање и примену нове методологије акредитације. Успостављене су независне петочлане рецензентске комисије које чине три професора, стручњак из праксе и студент. На тај начин кључна улога у акредитацији високошколских установа и студијских програма дата је рецензентским комисијама и отклоњена је најважнија примедба ЕNQА, односно успостављена је у потпуности независност рецензентских комисија.
Приликом одлучивања о захтеву за акредитацију високошколске установе или студијског програма Комисија за акредитацију и проверу квалитета НАТ-а одлуку доноси на основу независног извештаја рецензентске комисије, сем у случају када је извештај рецензентске комисије у супротности са Законом, а до сада није било таквих случајева.
НАТ је у октобру 2019. године имао спољашњу проверу четворочлане комисије рецензената ЕNQА. У раду панела учествовали су поред директора и чланови Управног одбора и Комисије за акредитацију, рецензенти (наставници, стручњаци из праксе и студенти) и запослени у стручној служби НАТ, као и представници Националног савета за високо образовање, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Конференције универзитета Србије, Конференције академија и високих школа Србије, привреде, високошколских установа и студентских конференција. Уверени смо да је НАТ убедљиво приказао досадашње резултате у примени нове методологије акредитације, која је омогућила отклањање већег дела примедби ЕNQА, због којих је бивши КАПК стављен под надгледање, и да се представио као озбиљна агенција.
У протеклих годину и по дана урађено је много на формирању нове методологије за акредитацију и спољашњу проверу квалитета. Како би четворочлана комисија рецензената ЕNQА приликом посете НАТ-у у октобру 2019. године могла да се увери да нова методологија није само формално усвојена, већ и да се успешно примењује у поступцима акредитације високошколских установа и студијских програма, било је потребно спровести одређени број поступака акредитације по новој методологији. У циљу представљања примене нове методологије акредитације комисији рецензената ЕNQА спроведени су поступци акредитације студијских програма следећих високошколских установа: Универзитет Сингидунум, Електротехнички факултет Београд, Електронски факултет Ниш, Машински факултет Београд, Факултет организационих наука Београд, Математички факултет Београд и Факултет инжењерских наука Крагујевац, које су предале захтеве за акредитацију у периоду после ступања на снагу нових правилника и стандарда за акредитацију високошколских установа и судијских програма у марту 2019. године. Универзитет Сингидунум је први у марту 2019. године (27.03.2019.) поднео захтеве за акредитацију својих студијских програма, од којих су два акредитована у јуну (05.06.2019.). Остали наведени факултети поднели су захтеве за акредитацију студијских програма крајем јуна (28.06.2019. пре сезоне годишњих одмора), и највећи број тих студијских програма акредитовани су почетком октобра (03.10.2019).
Први поступци акредитације по новој методологији показали су значајно повећање ефикасности у решавању поднетих захтева за акредитацију. У случајевима када високошколске установе предају уредну и добро припремљену документацију, процес акредитације може да се оконча у знатно краћем року од законом предвиђеног рока, јер у складу са чланом 23. став 9. Национално акредитационо тело издаје уверење о акредитацији, односно доноси решење којим се одбија захтев за акредитацију у року од девет месеци од дана пријема уредног захтева.
Проф. др Јелена Кочовић, директор