Проф. др Жика Бујуклић

Др Жика Бујуклић (1952) је редовни професор Правног факултету Универзитета у Београду, у пензији. Своје правничко образовање и сва одговарајућа академска звања стекао је на овом факултету и на њему предавао на предметима Римско приватно право и Српска правна историја све до пензионисања 2018. године.

Матурирао је у Петој београдској гимназији и дипломирао на виолинском одсеку у средњој музичкој школи ,,Станковић’’. Уписао се на Правни факултет у Београду 1971. године, на коме је дипломирао са одличним успехом 1975. године. Два пута је био међу награђеним студентима генерације. На последипломске студије уписао се 1976. године, усмени магистарски испит положио је са одликом 1982. године, магистарску тезу Имовинскоправни односи по одредбама средњовековног Будванског статута одбранио је 1985. године и докторирао 1999. године са тезом Закон као извор права у античком Риму.

За асистента-приправника на предмету Римско право на Правном факултету у Београду изабран је 1978. године, 1985. је постао асистент на истом предмету, а 1999. је изабран у звање доцента за два предмета: Римско право и Национална историја државе и права. У звање ванредног професора изабран је у школској 2005/2006. години, редовни професор постаје 2014. године, а 2018. је пензионисан. Обављао је наставне активности и на Правном факултету у Источном Сарајеву (Пале), на предмету Национална историја државе и права.  

Област његовог научног интересовања иде од античке правне историје, у оквиру радова посвећених генези појединих институција римског права, па све до њихове рецепције у средњовековној Европи и нововековној Србији.

Професор Бујуклић је у циљу научног усавршавања похађао Sommerhochschule у Штроблу (Аустрија), коју организује и стипендира Универзитет у Бечу, као и курс за Упоредно право на Правном факултету у Стразбуру (Француска), са стипендијом тог факултета. У току школске 1987/88. године завршио је Corso di perfezionamento in Diritto romano, специјализацију на Правном факултету Универзитета La Sapienza у Риму, где је одбранио два рада: La iurisdictio del praetore (ментор проф. F. Serrao) и Cura minorum  (ментор проф. P. Catalano). На основу постигнутог успеха уручена му је Награда града Рима која се додељује сваке године најбољим страним учесницима овог специјалистичког курса (Il premio dal Comune di Roma).

Као члан светског  удружења  правних  историчара  Societé Fernard de Visscher pour l ´ histoire des droits de l ´ antiquité (Брисел) и у организацији Associazione dei romanisti dell l ´ Europa Centro-orientale e d ´ Italia (Рим), учествовао је на међународним романистичким конгресима у Риму, Бечу, Прагу, Будимпешти, Рио де Жанеиру, Ротердаму, Мадриду, Анталији, Оксфорду, Напуљу, Болоњи и др. Своја излагања публиковао је у најеминентнијим научним часописима: Revue Internationale des Droits de l ´ Antiquité (RIDA), Bulettino dell’Istituto di Diritto Romano (BIDR) и др.

За обимно дело енциклопедијског карактера FORUM ROMANUM – Римска држава, право, религија и митови (Београд 2005) добио је награду Универзитета у Београду, као најбољи научни рад за школску 2005/2006. годину. Од већих радова објавио је магистарску тезу Правно уређење средњовековне будванске комуне (Будва-Никшић 1988, Београд 2014²), докторску дисертацију Закон као извор права у античком Риму  настанак и најранији почеци (Београд 2014), као и уџбеник Римско приватно право (Београд 2018, осмо издање). У оквиру пројекта Макс Планк Института из Франкфурта и Правног факултета у Бечу, објавио је монографски рад: „Nation-building and the Emergence of Serbian Legal Studies in the Ninetheen Century“, in: Konflikt und Koexistenz. Die Rechtsordnungen im 19. und 20. Jahrhundert, Bd. II – Serbien Bosnien-Herzegowina, Albanien, Max-Planck-Institut für europäische Rechtsgeschichte, Frankfurt am Mein 2017, стр. 513-582. Најновији публиковани рад му је научна монографија Правнички домети песника Лазе Костића, Београд 2018 (Правни факултет, Службени гласник, Досије Студио), за коју је 2019. године  добио Награду града Београда из области друштвених и хуманистичких наука.

Ангажован је на подручју популарисања италијанске културне баштине и један је од оснивача Друштва ,,Данте Алигијери’’ у Београду. Члан је и активни учесник у научним активностима Друштва за античке студије у Београду и Друштва љубитеља римског права ,,Форум Романум’’ на Правном факултету у Београду. Био је члан Редакције научног часописа Анали, управник Општег семинара, у више наврата је био члан Савета Правног факултета, а 2009. године је именован на функцију продекана за наставу у трогодишњем мандату. Био је представник Правног факултета у неколико органа на Универзитету, члан Комисије за стицање научних звања при Министарству просвете, члан Управног одбора Задужбине Миливоја Јовановића и Луке Ћеловића у оквиру Београдског универзитета, а као дугогодишњи члан академског хора ,,Бранко Крсмановић’’ (Обилић), изабран је у Управни одбор овог културно уметничког друштва.

Био је рецензент за акредитације у оквиру НАТ-а (за друштвено-хуманистичку област) од 2020. године и од тада је био најчешће председник комисија које су обавиле на десетине рецензија студијских програма на различитим универзитетима (државним и приватним) на територији Републике Србије.

На предлог Председника Републике Србије именован је за председника Комисије за одликовања и члана Комисије за помиловања.

Говори енглески и италијански језик, користи се латинским, као и литературом на француском, шпанском и немачком језику. Е-маил: bujuklic@ius.bg.ac.rs